Пређи на садржај

Војно ваздухопловство Сирије

С Википедије, слободне енциклопедије
Војно ваздухопловство Сирије
القوات الجوية العربية السورية

Знак националног ваздухопловства
Општи подаци

Основано: 1948. године
Држава:  Сирија
У саставу: Оружаних снага Сирије
Командант: Генерал Исам Халаг
Величина: 60.000 (+ 20.000 резерва)
Учешће у: Шестодневни рат
Јомкипурски рат
Либански рат (1982)
Грађански рат у Сирији
Портал:Ваздухопловство
Застава Војног ваздухопловства Сирије.

Војно ваздухопловство Сирије (арап. القوات الجوية العربية السورية) је део Оружаних снага Сирије. Основано је 1948. године, након завршетка школовања прве класе пилота у Уједињеном Краљевству, а одвојено је од противваздушне одбране, као засебан вид.

Ваздухопловство је организовано у десет до једанаест борбених ескадрила, у свакој по шеснаест ловаца, две транспортне и једне тренажне групе, што је током времена било променљиво. Војно ваздухопловство Сирије је 1987. године, имало бројно стање у својој формацији од око 100.000 редовних и 37.500 резервних припадника. Почетком 2012. године, пун састав ваздухопловства је бројао око 60.000 припадника (са резервом), од чега је било 40.000 у сталном саставу.

У периоду 1985. године, сматра се да је Сирија поседовала 9 ескадрила ловачко-бомбардерске авијације и 15 ескадрила пресретача, заједно све укупно, око 650 борбених авиона.

Почетни, послератни развој сиријског ваздухопловства је био под утицајем и помоћи Уједињеног Краљевства, а касније под утицајем и са ваздухопловним средствима Варшавског пакта, нарочито Совјетског Савеза. После распада Совјетског Савеза, приоритетан ослонац је на Русију.

Прва борбена дејства је имало Сиријско ваздухопловство 1948. године, током Арапско-израелског рата.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

По завршетку Другог светског рата, Уједињено Краљевство и Француска су се повукле са Блиског истока, а то укључује и повлачење из Сирије. Као и у осталим самосталним државама основано је званично Сиријско ваздухопловство 1948. године, након завршетка школовања прве класе војних пилота у Великој Британији. Почетна ваздухопловна сила Сирије је ограничено учествовала у арапско-израелског рату, 1948. године, бомбардујући израелске снаге и насеља. Тада су изгубили један амерички Харвард, од противавионске ватре, 16. јула и један Авиа S-199 10. јуна.

Војно руководство, формирано после рата, настојало је да ојача ваздухопловство, које је почело да се модернизује опремањем авионима Фијат G.55, бившим египатским Маки C.205 и Супермарин Спитфајером. У септембру 1952. године, Војска Сирије је увела у оперативну употребу прве авионе са млазним мотором, Глостер метеор.[2][3]

Сиријски Харвард
Глостер метеор, ловачки авион из
Другог светског рата је био први авион са млазним мотором у Сијиском ваздухопловству.
МиГ-15УТИ египатског РВ.
Сиријски МиГ-17.[а]

Сирија и Египат су покушали уједињење у заједничку државу, Уједињена Арапска Република, 1950. године. То се одразило на развој сиријског ваздухопловства, растом његовог бројног стања особља и ваздухоплова. Међутим, ова интеграција није успела, новооснована држава је трајала свега шест месеци, те се Сирија определила за сарадњу са Варшавским пактом, градећи блиске односе са свима њеним чланицама, а посебно са Совјетским Савезом. Ово је довело до масовног прилива војне опреме у опремању сиријске војске, укључујући и ратно ваздухопловство.

У 1955. години, Сирија је наручила 25 авиона МиГ-15, укључујући и неколико тренажних МиГ-УТИ. Они су транспортовани до Александрије у египатску ваздухопловну базу Алмазах, где су сиријски пилоти и техничари извршили преобуку за овај авион. Ловци МиГ-15 су били још у Египту при избијању Суецке кризе, када их је неколико уништено на аеродрому, од стране британских и француских ваздушних удара. Сиријски Глостер метеор је 6. новембра 1956. године оборило британско ваздухопловство авионом Канбера PR.7, приликом извиђања активности у ваздухопловним базама Сирије.[2] Један Метеор је страдао после другог покушаја пресретања, његов пилот Хафиз ел Асад је касније био председник Сирије. Његов је авион страдао док је покушавао да слети при смањеној видљивости, ноћу.[2][3][4]

Крајем 1956. године, Сиријско ваздухопловство је увело у оперативну употребу 60 ловаца МиГ-17. Сиријски пилоти су за ове авионе извршили преобуку у Совјетском Савезу и Пољској. Први авион МиГ-17 је стигао у јануару 1957. године, а до краја године су биле опремљене две ескадриле, распоређене за одбрану престонице, из базе „Мезех“ крај Дамаску.[2][3]

У Шестодневном рату, сиријско ваздухопловство је изгубила две трећине својих снага, преживела трећина је повучена са базама у удаљене делове Сирије. Ово је помогло израелској победи над сиријском војском и довело је до окупације Голанске висоравни.

Јомкипурски рат је имао почетни успех за Сирију и Египат, мада им је Израел опет нанео више жртава него што је сам имао.

Током Либанског рата 1982. године, сиријско ваздухопловство се борило против израелског у најмасовнијем обиму борби ваздух-ваздух, авионима са млазним моторима, са укупно око 150 са обе стране. У периоду 6-11. јуна 1982. године, водиле су се интензивне борбе у ваздушном простору, сиријски и руски извори су признали губитак од 24 авиона МиГ-23 (6МФ, 4МС и 14БН), без обарања израелских. Руски и сиријски извори су обавештавали о успесима у борби против израелских авиона, али нису били у стању да пруже било какве доказе за то. Израел тврди да је тада уништено 85 сиријских мигова.[5] Међутим, на малој висини сиријско ваздухопловство је ефикасно користило хеликоптере SA 342 газела у противоклопној борби против израелских копнених снага у продору. У таквом сценарију, израелска тенковска колона је заустављена хеликоптерским ракетним нападом, док се приближавала Еин Зехалти.[6]

После либанског рата, сиријско ваздухопловство је покушало да обнови техничка ваздухопловна средства, опремањем са истока. Међутим, пуни обим овог опремања није потпуно познат, нити су познати прецизно тачни бројеви авиона и њихова врста у оперативној употреби сиријског ваздухопловства. То је због контроле тајности сиријске владе у односу на своје војне снаге. Познато је, да је покренута набавка авиона МиГ-29 и Су-24, што би требало да подстакне ваздухопловство, али гласине о куповини многи сматрају да су неосноване. У 2008. години, сиријска авијација је наводно увела у оперативну употребу 8 руских авиона МиГ-31Е, као и одређен број МиГ-29СМТ и Јак-130,[7] иако испорука МиГ-31 може бити обустављена, од стране Русије, због перманентног притисака из Израела.[3]

Пресек учешћа у сукобима на Блиском истоку

[уреди | уреди извор]

Сиријска авијација је учествовала у Шестодневном, Јомкипурском, Либанском (1982) и Либанском грађанском рату.

  • На крају Јомкипурског рата на сиријском фронту, изгубљено је 30 ловаца МиГ-21, што је потврђено. Од тога су 29 оборили израелски авиони.
  • Сиријским авионом МиГ-23 је летео пилот Ал Масри, 19. априла 1974. године, када је напао и оборио 2 израелска F-4 фантома, али је потом оборен ракетом од стране своје противваздушне одбране, због погрешна идентификације.[8]
  • Два сиријска МиГ-25 су оборили израелски F-15 игл, 1981. године.
  • Током Либанског рата (1982), оборено је неколико сиријских авиона МиГ-23, од стране израелске авијације, 26. априла 1982. године, два сиријска МиГ-23 оборила су два израелска A-4 скајхоука, док су надлетали северни Либан.[8] Сиријски хеликоптери „газеле“ су имали значајне успехе у борби са израелским тенковима: у 200 летова, уништили су 100 тенкова и много других возила, а при томе је изгубљено шест летелица.[9]
  • 21 Бритн-Норман-2Л сервис топографске Турски авион за топографско снимање Бритен-норман Исланд је прелетао Хатаи, 21. октобра 1989. године, када су га пресрела и оборила два сиријска МиГ-21, близу градилишта Ататурк Дам, 20 km унутар турске територије. Том приликом је погинуло пет путника, што је био озбиљан међудржавни инцидент и повод за крзу.[10][11]
  • Два сиријска авиона МиГ-29 су оборена (укључујући и један којим је пилотирао мајор Аиоуни Брахим) када је пришао рејону борби израелски AWACS у пратњи два F-15 игл, 14. септембра 2001. године.

Оружани сукоби у Сирији (2011-данас)

[уреди | уреди извор]

Током грађанског рата, сиријско ваздухопловство је често користило наоружане хеликоптере и авионе, против побуњеника[12][13] Већина, од ових напада, био је по циљевима у насељеним областима са цивилима. У јулу 2012. године је на изложби авиона у Фарнбороу најављено да Русија неће испоручивати нове авионе Сирији, укључујући МиГ-29М/М2 и Јак-130, све док постоји криза у Сирији, али ипак ће поштовати подршку и одржавање претходних уговора, као што је за МиГ-25.[14] У августу 2012. године, постало је очигледно обавештајним стручњацима да сиријска авијација има значајне техничке тешкоће, што се манифестује на приближно половину најсавременије авијације, као што су МиГ-25, који нису оперативно расположиви у сваком тренутку, због повећаног броја локација са сукобима и тешкоћа њиховог одржавања. Ови проблеми су доказани, по мишљењу стручњака, зато што су недавно режимске снаге користиле школске авионе L-39 „албатрос“ у борбеним дејствима.[15] Снимци потврђују да су школски авиони L-39 „албатрос“ модификовани и опремљени за лаког јуришника.[16] Међутим, други извештаји потврђују да се авиони МиГ користе за нападе по густо насељеним областима.[17] Сиријска млазна авијација је два пута напала болницу у Алепу, 15. августа 2012. године.[18]

До сада су у сукобу, по изворима побуњеника оборена 2 авиона,[19][20] и „неколико“ хеликоптера. Тврде да су најмање четири авиона уништили на земљи.[21] Сиријски пилот, пуковник Хасан ал-Миреи Хамадех је пребегао авионом типа МиГ у Јордан.[22]

Организација

[уреди | уреди извор]

Војно ваздухопловство Сирије се састоји од:[1]

  • 7 ловачких ескадрила
  • 20 пресретачких / извиђачких ескадрила
  • 4 транспортне ескадриле
  • 1 ескадрила за електронско ратовање
  • 7 ескадрила транспортно-борбених хеликоптера
  • 5 ескадрила борбених хеликоптера
  • 1 ескадрила ВИП хеликоптера
  • 1 тренажна група

Инвентар ваздухоплова

[уреди | уреди извор]

Због високог нивоа безбедности по свему је војска па и Војно ваздухопловство Сирије, у прошлости и садашњости, је још увек у великој мери непознато. Због тога је тешко судити о правој његовој снази данас. Наведене информације потичу из више извора, релативне прецизности.[1][23][24]

  • Поседују ~ 458 до ~ 752 ваздухоплова у пуковима:
    • Бордера / извђача / оперативно тренажних авиона: између ~ 357 и ~ 611
    • Авиона за обуку: између ~ 81 и ~ 117
    • Транспортних авиона: између ~ 20 и ~ 24
  • Између ~ 176 до ~ 214 ваздухоплова посебне намене:
    • Борбених хеликоптера: између ~ 70 и ~ 84
    • Наоружаних транспортних / услужних хеликоптера: између ~ 106 и ~ 120
    • Електронско ратовање / командни хеликоптери: између ~ 0 ~ и 10
Ваздухоплови Сиријског војног ваздухопловства[1][3][24][25][26]
Инвентар и распоред сиријске авијације
Јединица Тип Порекло Намена Број Базирање Слика
Борбени авиони
825. ескадрила МиГ-21  СССР Л 150
(20 бис)
(70 ПФ)
(40 СМБ)
(20 У) 		Авиабаза Ал Кусајр

826. ескадрила МиГ-21  СССР Л Авиабаза Ал Кусајр
945. ескадрила МиГ-21  СССР Л Авиабаза Кхалкхалах
946. ескадрила МиГ-21  СССР Л Авиабаза Кхалкхалах
679. ескадрила МиГ-21  СССР Л Авиабаза Хамах
680. ескадрила МиГ-21  СССР Л Авиабаза Хамах
8. ескадрила МиГ-21  СССР Л Авиабаза Деир Зор
10. ескадрила МиГ-21  СССР Л Авиабаза Јирах
10. ескадрила МиГ-21  СССР Л Авиабаза Табкуа
697. ескадрила МиГ-23?  СССР ФЛ 173+?
(60 БН)
(107 МФ)
(6 УБ) 		Авиабаза Сајгал
675. ескадрила МиГ-23МФ  СССР ФЛ Авиабаза Шајрат
695. ескадрила МиГ-23БН  СССР ФЛ Авиабаза Ан Насирија
77. ескадрила МиГ-23МЛ  СССР ФЛ Авиабаза Марј Рухајил
698. ескадрила МиГ-23БН  СССР ФЛ Авиабаза Ан Насирија
???. ескадрила МиГ-23МЛ  СССР ФЛ Авиабаза Думајр
678. ескадрила МиГ-23МС  СССР ФЛ Авиабаза Абу ад Духор
699. ескадрила МиГ-29  СССР Л 62
(42 A)
(14 СМТ)
(6 УБ) 		Авиабаза Сајгал
???. ескадрила МиГ-29  СССР Л Авиабаза Сајгал
1. ескадрила МиГ-25П/Р  СССР Л/И 38
(30 П/Р)
(6 Р)
(2 У) 		Авиабаза Тијас
5. ескадрила МиГ-25П/Р  СССР Л/И Авиабаза Тијас
7. ескадрила МиГ-25П/Р  СССР Л/И Авиабаза Шајрат
???. ескадрила МиГ-25Р  СССР И Авиабаза Думајр
54. ескадрила Су-20  СССР ЛБ 56
(50)
(6 У) 		Авиабаза Марј Рухајил
677. ескадрила Су-22

Су-20

 СССР ЛБ Авиабаза Шајрат
827. ескадрила Су-22  СССР ЛБ Авиабаза Тијас
685. ескадрила Су-22  СССР ЛБ Авиабаза Шајрат
???. ескадрила Су-22  СССР ЛБ Авиабаза Думајр
819. ескадрила Су-24  СССР ФЛ 20 Авиабаза Тијас
Школски авиони
2. ескадрила L-39ZO албатрос  Чехословачка Н 70 Авиабаза Абу ад Духор
???. ескадрила L-39ZO албатрос  Чехословачка Н Авиабаза Абу ад Духор
???. ескадрила L-39 албатрос  Чехословачка Н Авиабаза Најраб-Алеп
???. ескадрила L-39 албатрос  Чехословачка Н Авиабаза Најраб-Алеп
???. ескадрила L-29 делфин  Чехословачка Н 62 Авиабаза Најраб-Алеп
???. ескадрила L-29 делфин  Чехословачка Н Авиабаза Најраб-Алеп
???. ескадрила L-29 делфин  Чехословачка Н Авиабаза Најраб-Алеп
3. школска ескадрила MBB 223 фламенго

L-39ZA албатрос

 Немачка

 Чехословачка

Н 35
(MBB 223) 		Авиабаза Расин ел Абоуд
4. школска ескадрила MBB 223 фламенго

Ми-8

 Немачка

 СССР

Н

ВХ

Авиабаза Расин ел Абоуд
Транспортни авиони
522. ескадрила Ан-24
Ан-26
Ил-76 		 СССР Т 1
6
4 		Авиабаза Дамаск

565. ескадрила Јак-40  СССР ПТ 6 Авиабаза Дамаск

575. ескадрила Фалкон 20  Француска ПС 2 Авиабаза Дамаск

585. ескадрила Ту-134

Boeing 737

 СССР

 САД

ПТ 2 Авиабаза Дамаск
Хеликоптери
???. ескадрила Ми-8  СССР ВХ 100 Авиабаза Најраб-Алеп



???. ескадрила Ми-8  СССР ВХ Авиабаза Најраб-Алеп
Штаб 24 бригаде Ми-8  СССР ВХ Авиабаза Табкуа
909. ескадрила Ми-8  СССР ВХ Авиабаза Дамаск
???. ескадрила Ми-8  СССР ВХ Авиабаза Дамаск
525. ескадрила Ми-8  СССР ВХ Авиабаза Марј Ас Султан
537. ескадрила Ми-8  СССР ВХ Авиабаза Марј Ас Султан
253. ескадрила Ми-8  СССР ВХ Авиабаза Афис
255. ескадрила Ми-8  СССР ВХ Авиабаза Афис
532. ескадрила Ми-8

Ми-2

 СССР ВХ

ВХ

20
(Ми-2) 		Авиабаза Куабр ас Сит
976. ескадрила SA 342 Газела  Француска ТХ 36 Авиабаза Дамаск 36

977. ескадрила SA 342 Газела  Француска ТХ Авиабаза Дамаск
765. ескадрила Ми-24  СССР ТБХ 36 Авиабаза Ес Сувидаја

766. ескадрила Ми-24  СССР ТБХ Авиабаза Ес Сувидаја
767. ескадрила Ми-24  СССР ТБХ Авиабаза Марј Рухајил
Морнарички Хеликоптери
618. ескадрила Ми-14

Ка-25

 СССР МХ Авиабаза Латакиа

Л – ловац; И – Извиђачки авион; ФЛ – Фронтовски ловац; ЛБ – Ловац-бомбардер; Н – Наставни (школски); Т – Транспортни;
ПС – Пословни; ПТ – Путничко-транспортни; ВХ – Вишенаменски хеликоптер; ТБХ – Транспортно-борбени хеликоптер;
ТХ – Транспортни хеликоптер; МХ – Морнарички хеликоптер


Ваздухопловно ракетно наоружање

[уреди | уреди извор]
Ракетно наоружање Сиријског војног ваздухопловства[24][25]
Ракете сиријске авијације
Назив НАТО ознака Порекло Намена Слика
Ракете ваздух-ваздух
К-13 (авионска ракета) AA-2 Atoll  СССР Малог домета
Р-40 AA-6 Acrid  СССР Средњег домета
Р-23 AA-7 Apex  СССР Средњег домета
Р-60 AA-8 Aphid  СССР За блиску борбу
Р-27 (авионска ракета) АА-10 Alamo  СССР Средњег домета
Р-73 AA-11 Archer  СССР Малога радијуса,

у маневру

РВВ-АЕ (Р-77) AA-12 Adder  СССР Средњег домета

Ракете ваздух-земља
Х-23 AS-7 Kerry  СССР Тактичка,

вођена ракета,
домета од око 10 km

Х-28 AS-9 Kyle  СССР Противрадарска,
вођена ракета
Х-25 AS-10 Karen  СССР Малога радијуса,

у маневру

Х-58 AS-11 Kilter  СССР Противрадарска,
самовођена ракета
Х-25МП AS-12 Kegler  СССР Модуларна противрадарска,
пасивно самовођена ракета.

Домета до 10 km.

Х-29 AS-14 Kedge  СССР Прецизна, малога радијуса,

у маневру

2К8 «Фаланга» AT-2 Swatter  СССР Противоклопна ракета
Х-31 AS-17 Krypton  СССР Тактичка,
вођена ракета
HOT (ПТРК)  Француска
 Немачка 		Тешка,
противоклопна ракета


Команданти

[уреди | уреди извор]
Команданти ратног ваздухопловства Сирије[24][27][28]
Подаци о командантима ратног ваздухопловства Сирије
Име Период Коментар
Генерал Вадих ел Мукабари 1950. Један од првих сиријских пилота
који су летели Харварда
Генерал-потпуковник Хафиз ел Асад 1965. — 1966. Један је од првих сиријских пилота
који је учествовао у борбеним операцијама.

Касније је постао и Председник Сирије.

Генерал-мајор Ахмад ел Ратиб 2010.
Генерал Исам Халак 2010. до данас

Означавање

[уреди | уреди извор]

Означавање ваздухоплова у Сиријском војном ваздухопловству је било под значајним утицајем египатских обележавања.

Означавање ваздухоплова
Ознаке на деловима ваздухоплова
Идентификација На трупу На вертикалном репу Временски период
1948. — 1958.
Уједињена Арапска Република 1958. — 1961.
1961. — 1963.
1963. — 1972.
1972. — 1980.
Сирија од 1980. до данас


Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Почетком осамдесетих година прошлог века, Сииријско ваздухопловсво је склопило уговор са ваздухопловном индустријом СФРЈ за модификацију МиГ-17. Ваздухопловнотехнички институт је направио пројекат, а Фабрика авиона СОКО је успешно спровела модификације на неколико примерака тога авиона. МиГ-17 је само ловац, а тада Сирија није имала никакво средство, за дејство из ваздуха, против израелских тенкова. Из тих разлога су на неколико авиона МиГ-17 уграђена испод крила два „саћаста“, вишецевна, лансера невођених ракета ваздух-земља.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Syrian Arab Air Force” (на језику: (језик: енглески)). GlobalSecurity.org. Приступљено 7. 9. 2012. „Сиријско ратно ваздухопловство” 
  2. ^ а б в г Nordeen & Nicolle 1996, стр. 345–347
  3. ^ а б в г д „История ВВС Сирии” (на језику: (језик: руски)). УГОЛОК НЕБА. Приступљено 10. 9. 2012. „Историја сиријске авијације” 
  4. ^ Nicolle, David (24. 7. 2010). „Canberra Down!” (на језику: (језик: енглески)). ACIG.org. Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г. Приступљено 3. 9. 2012. „Напад „Камбере“” 
  5. ^ Krauthammer, Charles (4. 8. 2006). „Israel's Lost Moment” (на језику: (језик: енглески)). RealClearPolitics. Приступљено 4. 9. 2012. „Израелски пораз” 
  6. ^ Schiff, Yaari & Friedman 1986, стр. 160–1.
  7. ^ „Russia defends arms sales to Syria” (на језику: (језик: енглески)). UPI. 29. 9. 2008. Приступљено 4. 9. 2012. 
  8. ^ а б Cooper, Tom (26. 9. 2003). „Early MiG-23M/MS Floggers in Action” (на језику: (језик: енглески)). ACIG. Архивирано из оригинала 14. 7. 2012. г. Приступљено 22. 8. 2012. „Сиријски МиГ-23М/МС” 
  9. ^ Tom Cooper & Yaser al-Abed (26. 9. 2003). „Syrian Attack Helicopters” (на језику: (језик: енглески)). ACIG.org. Архивирано из оригинала 21. 3. 2008. г. Приступљено 11. 9. 2012. „Хеликоптери „газела“ против тенкова” 
  10. ^ „Тurques Hatay” (PDF) (на језику: (језик: француски)). Архивирано из оригинала (pdf) 29. 4. 2005. г. Приступљено 11. 9. 2012. „Прелазак на турску територију” 
  11. ^ Daniel Pipes and Adam Garfinkle (новембар 1989). „The Quiet Crisis: Turkish-Syrian Relations” (на језику: (језик: енглески)). danielpipes.org. „Криза”  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  12. ^ Blomfield, Adrian (12. 7. 2012). „Syria: helicopter gunships fire on villagers in fresh massacre” (на језику: (језик: енглески)). The Telegraph. Приступљено 4. 9. 2012. „Сирија користи хеликоптере против побуњеника” 
  13. ^ Claiborne, Clay (30. 6. 2012). „Syrian Air Force has been bombing” (на језику: (језик: енглески)). Daily Kos. Приступљено 4. 9. 2012. „Сиријска авијација је бомбардује побуњенике” 
  14. ^ „Russia Blocks MiG-31 Deal With Syria” (на језику: (језик: енглески)). Архивирано из оригинала 22. 2. 2012. г. Приступљено 5. 9. 2012. 
  15. ^ CHIVERS, C. J. (2. 8. 2012). „Syrian Leader’s Weapons Under Strain” (на језику: (језик: енглески)). New York Times. „Употреба авијације”  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  16. ^ Guilfoil, John M. (9. 8. 2012). „Syria using Czech-made training jet to attack rebels in Aleppo” (на језику: (језик: енглески)). Air Cache. Архивирано из оригинала 13. 5. 2013. г. Приступљено 5. 9. 2012. „L-39, лаки јуришник” 
  17. ^ „Syria warplanes hammer rebel border town” (на језику: (језик: енглески)). Al Jazeera. 16. 8. 2012. Приступљено 5. 9. 2012. „Дејствују мигови” 
  18. ^ [dition.cnn.com/video/?hpt=hp_t1#/video/bestoftv/2012/08/15/pkg-wedeman-aleppo-hospital.cnn= „Syrian regime attacks a rebel-controlled hospital”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (на језику: (језик: енглески)). CNN.com. 16. 8. 2012. Приступљено 5. 9. 2012. „Бомбардовање болнице у Алепу” 
  19. ^ „Footage of jet bursting into flames” (на језику: (језик: енглески)). BBC News. 13. 8. 2012. Приступљено 5. 9. 2012. „Обарање авиона” 
  20. ^ „Syria rebels 'down fighter jet' in Idlib province” (на језику: (језик: енглески)). BBC News. 30. 8. 2012. Приступљено 5. 9. 2012. „Обарање ловца у провинцији” 
  21. ^ „Syrian military helicopter shot down in Damascus, rebels say” (на језику: (језик: енглески)). LA TImes. 27. 8. 2012. Приступљено 5. 9. 2012. „Обарања хеликоптера изнад Дамаска” 
  22. ^ RICK GLADSTONE and ALAN COWELL (21. 6. 2012). „Syrian Pilot Granted Asylum in Jordan” (на језику: (језик: енглески)). New York times. Приступљено 22. 8. 2012. „Пилот пребег” 
  23. ^ „Syrian Air Force - Al Quwwat al-Jawwiya al Arabiya as-Souriya” (на језику: (језик: енглески)). Scramble, Dutch Aviation Society. 13. 5. 2011. Архивирано из оригинала 15. 05. 2011. г. Приступљено 8. 9. 2012. „Снаге сиријског ваздухопловства” 
  24. ^ а б в г „Syria” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). Архивирано из оригинала (pdf) 2. 10. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2012. „Сирија” 
  25. ^ а б „Syria - Air Force Equipment” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity.org. Приступљено 29. 8. 2012. „Динамика опремања” 
  26. ^ „Syrian Airfields” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity.org. Приступљено 7. 9. 2012. „Сиријски аеродроми” 
  27. ^ „Commander of the Syrian Air Force, General Wadih al Muqabari in the 1950.” (на језику: (језик: енглески)). Syrian History. „Историја Сирије”  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  28. ^ „Council Implementing Decision 2012/424/CFSP of 23 July 2012 implementing Decision 2011/782/CFSP concerning restrictive measures against Syria” (на језику: (језик: енглески)). Official Journal L 196 , 24/07/2012 P. 0081—0084. 24. 7. 2012. Архивирано из оригинала 13. 05. 2013. г. Приступљено 10. 9. 2012. „Садашње” 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Schiff, Zeev; Yaari, Ehud; Friedman, Ina (1986). Israel's Lebanon War. Unwin Paperbacks. стр. 160—1. ISBN 978-0-04-327091-2. 
  • Nordeen, Lon; Nicolle, David (1996). Phoenix Over The Nile (на језику: (језик: енглески)). Smithonian Instituition Press. стр. 345—347. ISBN 978-1-56098-626-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Војно ваздухопловство Сирије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војно_ваздухопловство_Сирије&oldid=27945691”